Vozite greben, sami ste već pola sata, i onda iza krivine stoji krdo koje vas gleda kao da ste vi gost. Jeste.
Na visoravnima Stolova decenijama žive konji koji se slobodno kreću. Nisu pitomi, ali nisu ni plašljivi — navikli su na ljude, i tu je i najveća opasnost: prilazak se doživljava kao normalna stvar, a nije.
Kako čitati krdo pre nego što priđete
Konj govori telom i to se nauči za pet minuta. Uši unazad, priljubljene uz glavu, znače nelagodu ili pretnju. Podignut rep i ukočen stav znače uzbuđenje. Konj koji se okrene zadnjim delom prema vama ne beži — on se postavlja.
Mirno krdo pase raštrkano i povremeno diže glavu. Krdo koje se skupilo u grupu i gleda u istom pravcu je krdo koje je nešto uznemirilo, i to je trenutak da se stane i sačeka, a ne da se prolazi.
Ždrebad menjaju sve. Kobila sa mladunčetom ima poluprečnik tolerancije koji je mnogo veći nego inače, i ne postoji način da se on unapred izmeri. Zato se u periodu kada ima ždrebadi obilazi šire nego što izgleda potrebno.
Pravila susreta
Ne prilaziti krdu, posebno ne kad ima ždrebadi. Ne stajati između dva konja. Sići sa bicikla i obići ih u širokom luku, mirno i bez naglih pokreta. Konj koji se oseti stešnjeno reaguje nogama.
Bicikl se gura sa strane tela koja je dalje od konja, tako da između vas i njih uvek bude nešto. Ne zato što će napasti, nego zato što konj koji se trgne pravi korak u stranu koji je teži od vas i bicikla zajedno.
Ne treba vikati, zviždati ni ubrzavati da se prođe „pre nego što se pomere". Brz pokret je jedina stvar koju krdo sigurno pogrešno protumači.
Ako se krdo nađe na uskom delu staze gde nema obilaska — čeka se. To je nekoliko minuta, i to je jedini bezbedan izbor.
Hrana: zašto je bolje ne
Ako baš hoćete da ih hranite: šargarepa i jabuka, u malim količinama, sa otvorenog dlana. Nikako šećer, slatkiši i pecivo — to im kvari varenje i uči ih da traže hranu od svakoga ko naiđe, što je loše i po njih i po sledećeg biciklistu.
Otvoren dlan je važan detalj: prsti savijeni oko hrane liče konju na deo hrane. Ako se hrani, hrani se sa ravnog dlana i sa strane, nikad ispred lica.
Ali iskreno, najbolje je uopšte ne hraniti. Krdo koje je naučilo da ljudi znače hranu prilazi svakom sledećem posetiocu, a među njima će biti i neko sa detetom, i neko ko ne zna kako se konj ponaša. Navika koju vi napravite naplaćuje se nekome drugom.
Fotografija i pristojnost
Najbolja fotografija ionako nastaje sa distance. Krdo na grebenu, jutarnja izmaglica i niko da ih uznemirava — to je slika koju vredi poneti kući.
Telefon sa zumom, mirno stajanje i strpljenje daju bolji kadar od svakog prilaska. Konji koji su opušteni izgledaju drugačije od konja koji vas gledaju — i to se na slici vidi.
I poslednje: oni su tamo ceo život, a vi ste u prolazu. Greben je njihova kuća; bicikl je gost koji prolazi kroz dvorište.
