Uspon deli polje, ali greben pravi razliku. Tu se vidi ko je došao odmoran, a ko je potrošio sve u dolini.
Greben je otvoren, izložen suncu i vetru, sa podlogom koja se smenjuje između trave i kamena. Ritam koraka mora stalno da se menja, a to troši više nego ravnomeran uspon.
Zašto je promenljiv ritam skuplji od stalnog
Telo najefikasnije radi kad ponavlja isti pokret. Svaka promena dužine koraka, ugla stopala i visine podizanja kolena traži novo podešavanje, a podešavanje se plaća kiseonikom. Na grebenu gde se trava smenjuje sa kamenom svakih dvadesetak metara, tih podešavanja ima na stotine.
Zato dobri trail trkači na ovakvom terenu ne gledaju u brzinu nego u glatkoću. Cilj je da se kroz smenu podloga prođe bez naglih kočenja i ubrzanja — jer svako kočenje znači da se ubrzanje mora ponovo platiti.
Praktično: bira se linija koja je najujednačenija, čak i kada nije najkraća. Dva metra u stranu po ravnijoj travi vrede više od prečice preko rasutog kamena.
Gledati napred, ne u stopala
Tehnički savet koji vredi svuda: gledati tri do četiri koraka ispred sebe, ne u stopala. Trkač koji gleda u zemlju ne vidi liniju i troši snagu na ispravljanje. Oko treba da radi kao izviđač — da pripremi sledeća tri oslonca dok stopalo obavlja tekući.
Ovo je veština koja se uči, i uči se sporo. Na početku deluje opasno; posle nekoliko izlazaka mozak počne sam da pamti gde su bile rupe i telo ih zaobiđe bez svesne odluke. Trkač koji to savlada odjednom trči brže bez ijednog dodatnog otkucaja pulsa.
Na spustu je isto pravilo još važnije, jer je brzina veća a vreme za odluku kraće. Ko na spustu gleda u stopala, kočiće — a kočenje na spustu je najbrži način da se potroše kvadricepsi za ostatak dana.
Vetar, sunce i izloženost
Otvoren greben nema gde da sakrije čoveka. Sunce udara direktno, a vetar koji u dolini nije postojao gore ume da bude stalan. Oba troše: sunce podiže temperaturu tela, vetar hladi i suši, i zajedno prave situaciju u kojoj se gubi tečnost brže nego što se oseća žeđ.
Vetar takođe menja procenu temperature. Po vedrom danu na grebenu ume da bude prijatno dok se trči, a hladno čim se stane. Tanka vetrovka koja staje u džep je razlika između pauze od pet minuta i drhtavice koja traje pola sata.
Vidljivost je druga strana priče. Magla na grebenu dolazi brzo i briše orijentire, a greben bez orijentira liči sam na sebe u svakom pravcu. Napunjen telefon, snimljena mapa i osnovno pravilo da se po magli ide poznatim putem nazad, a ne novim napred.
Divlji konji i ostali stanovnici
Na visoravnima Stolova decenijama žive konji koji se slobodno kreću. Trkač na njih naiđe češće nego što očekuje. Pravilo je jednostavno: ne prilaziti, ne trčati kroz krdo i posebno ne prolaziti između kobile i ždrebeta. Obilazi se u širokom luku, mirnim hodom.
Isto važi i za pastirske pse koji čuvaju stoku. Oni ne napadaju čoveka nego brane stado — trkač koji uspori, stane i mirno prođe stranom rešava situaciju za pola minuta. Trkač koji ubrza pravi od sebe nešto što treba juriti.
Prva etapa postavlja ton
Za 4 Elements ovo je prva etapa i ona postavlja ton celom timu. Tim koji ovde preceni snagu plaća to već u vazduhu, pa onda na biciklu i na vodi.
Iz iskustva timskih trka sa smenom disciplina, greška se skoro nikad ne pravi na kraju nego na početku. Trkač koji je startovao pet procenata prebrzo ne gubi pet procenata vremena, nego mnogo više, i to na tuđim etapama.
Zvanične trase, visinski profili i mesta smene biće objavljeni kada budu potvrđeni. Do tada je ovo opis terena, ne trase.
