Najveći deo problema na reci nisu brzaci. To su stvari koje se ne vide sa obale.
Podvodne grane i zaglavljena stabla su opasnija od svakog talasa, jer voda kroz njih prolazi a čovek ne. Betonski ostaci starih pregrada prave valjke koji drže. Nizak vodostaj otkriva kamen koji je pri visokom bio bezopasan.
Zašto je stablo opasnije od brzaka
Brzak je snažan, ali propušta. Voda koja udari u talas prođe kroz njega i izbaci sve što nosi. Zaglavljeno stablo radi suprotno: voda prolazi kroz granje, a čamac i čovek ostaju priljubljeni uz njega snagom celog toka.
Prepoznaje se po tome što voda oko njega ne pravi buku i ne pravi penu — izgleda mirno, i to je najgori mogući signal. Pravilo je da se drvo u vodi obilazi na daljini, i to uzvodno, dok se još ima kontrola nad pravcem.
Ako se dogodi da čamac ipak ode na prepreku, jedino ispravno je nagnuti se ka prepreci, ne od nje. Nagib od prepreke okreće čamac ispod vode i tu počinje pravi problem. To je protiv svakog instinkta i zato se vežba na mirnom mestu, unapred.
Valjci, pregrade i mesta koja drže
Betonski ostaci starih pregrada su najpodmuklija stvar na pitomim rekama, jer izgledaju kao mali stepenik. Voda preko ravne ivice pada uniformno i pravi valjak koji se vraća uzvodno celom širinom — bez ijednog mesta gde bi nešto moglo da izađe.
Prirodni brzak skoro uvek ima izlaz. Veštačka pregrada ga po pravilu nema, i baš zato se ne prolazi ni po niskom vodostaju. Nosi se čamac obalom, koliko god to izgledalo preterano.
Ako se neko nađe u valjku, izlaz je nadole i napred — struja ispod valjka ide dalje. Skupiti se i pustiti da voda odnese dublje je jedini pouzdan način napolje, i on takođe ide protiv instinkta.
Pravila koja ne trpe izuzetak
Praktično pravilo koje vredi svuda: nikad sam, uvek u vidokrugu nekoga, i uvek sa prslukom i kacigom čak i na deonici koju znaš napamet.
Uz to idu tri stvari koje se nose na telu, ne u čamcu: zvižduk, nož za sajlu i konopac za bacanje ako se ide u grupi. Ono što je u čamcu, nije vaše čim se prevrnete.
I jedno pravilo o grupi: ide se u redu, sa prvim koji zna deonicu i poslednjim koji je najiskusniji. Razmak takav da se onaj iza vidi. Nijedan se ne zaustavlja tamo gde ga onaj iza ne vidi na vreme.
Oprema: kvarovi su banalni
Za opremu, najčešći kvarovi su banalni — pukla pedala kormila, prokišnjava pregrada, izlizana guma na otvoru. Traka za popravku, rezervna kopča i pola sata pre polaska rešavaju devedeset odsto toga.
Pregled pre vode je isti svaki put: sedište i oslonci za noge zategnuti, pregrade suve, kormilo se pomera bez zapinjanja, kopče na prsluku drže, kaciga podešena tako da ne pada na oči. Dve minute.
Posle vode se čamac isprazni, otvori i ostavi da se suši. Vlaga zatvorena u pregradi radi svoje mesecima i pretvara sitnu pukotinu u veliku. To je isti razlog zbog kog se zaptivna traka nosi u torbi a ne kod kuće.
Šta ostaje da se objavi
Bezbednosni plan trke, raspored spasilačkih ekipa i procedura u slučaju prevrtanja biće deo zvaničnih propozicija.
Do tada važi ono što važi na svakoj reci: procena se pravi na licu mesta, na dan kada se ide, i uvek u korist opreznije opcije.
